Štitna žlezda igra ključnu ulogu u regulaciji metabolizma, a njen rad direktno utiče na različite telesne funkcije.
U savremenom svetu, ubrzan tempo života, hronični stres i nepravilna ishrana često doprinose razvoju problema sa štitnom žlezdom.
Bolesti poput hipotireoze i hipertireoze postale su sve učestalije, dok i drugi poremećaji ovog organa predstavljaju ozbiljan zdravstveni izazov.
Učestalost i značaj ranog otkrivanja
Prema najnovijim istraživanjima, bolesti štitne žlezde po učestalosti se nalaze odmah iza dijabetesa.
Posebno je važno prepoznati simptome i reagovati na vreme, jer se procenjuje da na svaku osobu sa dijagnozom dijabetesa dolazi još jedna koja nije ni svesna da ima problem.
Bolesti štitne žlezde često napreduju postepeno, što otežava njihovo rano otkrivanje.
Kada treba proveriti štitnu žlezdu?
Poremećaji rada štitne žlezde mogu značajno uticati na opšte zdravlje.
Nepravilnosti u njenom funkcionisanju ispoljavaju se kroz različite simptome koji se razlikuju od osobe do osobe.
Posebno je važno obratiti pažnju na simptome ukoliko u porodici postoje slični zdravstveni problemi.
View this post on Instagram
Simptomi problema sa štitnom žlezdom
- Hronični umor i smanjena fizička izdržljivost
- Usporeni rad srca ili nepravilnosti u srčanom ritmu
- Zadržavanje tečnosti i povećanje telesne mase (hipotireoza)
- Nervoza, anksioznost i gubitak telesne mase (hipertireoza)
- Promene telesne temperature: osetljivost na hladnoću ili toplinu
- Suva koža i pojačano opadanje kose
Dijagnostički testovi za štitnu žlezdu
Za tačnu dijagnozu neophodni su medicinski testovi. Najčešće se koriste:
- Krvna analiza – merenje nivoa hormona TSH, T3 i T4
- Ultrazvuk štitne žlezde – procena veličine i strukture žlezde, otkrivanje čvorića i drugih abnormalnosti
- Testovi na antitela – kao što su anti-TPO i TRAb, za otkrivanje autoimunih poremećaja
Referentne vrednosti hormona štitaste žlezde
| Hormon | Referentne vrednosti |
|---|---|
| TSH | 0,27 – 4,2 μIU/ml |
| fT4 | 12,00 – 22,00 pmol/L |
| fT3 | 3,1 – 6,8 pmol/L |
| T3 | 1,3 – 3,1 nmol/L |
| T4 | 66,0 – 181,0 nmol/L |
Redovne analize pomažu lekarima da prate stanje pacijenta i odluče o daljim terapijskim merama.
Kako izgleda pregled kod endokrinologa?
Prvi korak je detaljan razgovor o simptomima i porodičnoj anamnezi.
Endokrinolog zatim obavlja fizički pregled, najčešće palpiranjem vrata kako bi se utvrdilo postojanje uvećanja ili čvorića.
Na osnovu nalaza lekar može uputiti pacijenta na dodatne analize ili predložiti odgovarajući tretman.
Ultrazvuk i laboratorijske analize
Ultrazvuk štitne žlezde je bezbolna i neinvazivna procedura koja pruža uvid u strukturu organa.
U kombinaciji sa analizom hormona iz venske krvi, lekari dobijaju kompletnu sliku o funkcionisanju žlezde i mogućim poremećajima.
Za kraj
Očuvanje zdravlja štitne žlezde je od ključnog značaja za celokupno blagostanje organizma.
Redovne provere omogućavaju rano otkrivanje poremećaja i pravovremeno lečenje, čime se sprečavaju ozbiljnije komplikacije.
Jod ima presudnu ulogu u pravilnom radu štitne žlezde, pa je važno unositi ga kroz ishranu – najčešće putem jodirane soli. Ipak, i manjak i prevelik unos joda mogu imati negativne posledice.
Ako primetite simptome poput hroničnog umora, promena telesne težine ili poteškoća sa koncentracijom, obavezno se obratite endokrinologu.
Pravovremena dijagnostika i adekvatan tretman mogu značajno poboljšati kvalitet života i očuvati zdravlje.